Прочитајте о мелемима из наше радионице у часопису Биље и здравље
У току су радови на постављању подног грејања у цркви манастира, те због тога у наредном периоду неће моћи да се уђе у цркву.
Сва богослужења се обављају у капели у конаку манастира.
По благослову епископа Јована, сваке среде и петка у току Часног Поста служиће се пређеосвећена литургија у 8 часова.
Служиће се Света Литургија суботом у 8 , а недељом у 9 часова .
У суботу, 9. септембра, када се у Православној Цркви слави Св. Пимен и Св. Фанурије служена је Света Литургија.
Св.Фанурије је без сумње врло значајна млада фигура, која се на својствен начин издваја од осталих Светитеља Хришћанства, јер се не прославља само једном годишње, већ се захваљујући народном веровању често прави позната фануропита (пита Св.Фанурију)
Св.Фанурије који је живео у римско време, храбро се сукобио са идолопоклоничким светом, јер му хришћански дух Богочовека није дозвољавао да се одрекне његових несумљиво врлинских начела.
Дванаест страдања које је претрпео Светац, за нас представљају веома јак подстрек да издржимо и сачувамо моралне вредности Хришћанства, како би смо изашли као победници непрекидне борбе против безверја и неправде нашега времена. Светац нас је поучио својим животом, иако се ми сада не боримо са римском војном влашћу и грозним Агаренима, треба да се суочимо са спретно постављеним замкама материјализма и атеизма, који покушавају масовно да привуку хришћанске редове.
Св.Фанурије нас је поучио да се венац врлинског живота не може лако задобити, већ само непрестаним испитима, храброшћу, стрпљењем и издржљивошћу. Као истински борци вере подражавајмо узоран и беспрекоран свечев живот како бисмо се и само удостојили да осветламо хришћанско име које носимо, као што је и он сам то учинио.
О пореклу и животу Св.Фанурија не постоје конкретни подаци, будући да су они изгубљени у временима прогона.
Једини подаци које имамо у вези са Св.Фануријем су они везани за проналажење његове иконе, око 1500.године, према житијима, а према другим изворима 1355-1369.године. Неки тврде да је икона Св.Фанурија нађена на Родосу, а неки да се то догодило на Кипру.
Вратићемо се у прошлост, када су Агарејци заузели Родос и одлучили да обнове градске зидине, које су варварски уништили сравнивши их у рату вођеном неколико година пре тога.
Почели су дакле да шаљу раднике изван јужног дела тврђаве и да скупљају камење од полу-разрушених стамбених кућа, како би поново саградили нове и јаке зидине свога града. Изненада су међу рушевинама пронашли прелепу, али доста оштећену цркву са једне стране, унутар које су пронашли мноштво икона, на којима се од старости нису разазнавале фигуре Светаца, као ни слова, која су имали на себи.
Само једна изванредна икона се издвајала од осталих, коју време није дотакло и имала је представу младића одевеног у војну униформу. Митрополит Родоса Нил се одмах нашао на лицу места и прочитао јасно исписано име Свеца, који се звао Фанурије. Потрешен Свечевим пројављивањем, Његово Преосвештенство је приметио да је Светац обучен као римски официр, док у левој руци држи крст, а у десној запаљену свећу. Иконописац је око иконе осликао 12 представа страдања, којима је Светац био изложен, а који јасно говоре о његовом животу.
Следе представе осликане на икони:
А` Светац стоји усправно пред римским испитивачем и исповеда хришћанску веру.
Б` Војници ударају Фанурија камењем у главу и уста, како би попустио и одрекао се Господа.
В` Војници су подивљали од Фануријеве упорности, оборили су га на земљу и бесно га туку моткама, не би ли сломили његов морал.
Г` Фанурија зверски муче у затвору. Потпуно је наг док му војници кидају кожу оштрим металним алатом. Светац без поговора трпи страшне муке.
Д` Фанурије је поново у затвору и моли се Богу да му да снаге како би издржао до краја мучење.
Е` Светац је поново пред римским испитивачем и одговара за свој став. На његовом смиреном лицу се види да нити мучења која је поднео ни будуће претње тиранина нису поколебали његову веру, и он непомичан чека још гора мучења.
Ж` Фануријеви џелати манично и сурово горе свећама његово наго тело. У овој сцени се види непревазиђена жртва за Распетога. Светац изнова побеђује својом непокорном вољом и надом у Господа.
З` Овде дивљи мучитељи користе механичке справе како би досегли врхунац мучења. Везали су Свеца на скалу која се окреће, и која му меље кости. Он трпи без поговора, док се на његовом лепом лицу осликава неописиви мир, јер трпи Господа ради.
И` Фанурије бива бачен у рупу, како би га прождрле дивље звери, док његови џелати одозго посматрају његов крај. Звери су се буквално припитомиле од Божије благодати, и окружују га мирно као јагњићи и уживају у његовој близини.
Ј` Његови џелати нису задовољни резултатом и ваде га из рупе, бацајући на њега велику стену, сигурни да ће га сада довршити. Ни овога пута не успевају у својој намери.
К` У овој сцени је представљен Светац пред жртвеником, на коме га џелати терају да жртвује, стављајући му на дланове врели угаљ. Фанурије и из овога испита излази као победник, а то се види по ђаволу у облику змаја који лети плачући због свог неуспеха.
Л` Последња сцена је и крај његовог мучења. Приказује Фанурија баченог у пећ како стоји на клупици окружен пламеном и димом. Светац је у непрестаној молитви Богу, без икакве жалбе и непобедиво се уздиже на небо, пун задовољства због мука које је претрпео Господа ради.
Тадашњи митрополит острва, Нил, је пажљиво проучио пронађену икону и показало се да је Фанурије био један од најзначајнијих великомученика наше вере. Одмах је послао делегацију владару острва, молећи да му да дозволу за обнову цркве. Када је владар одбио да му да дозволу митрополит је лично отишао у Цариград и успео да обезбеди од Султана дозволу коју је тражио. Убрзо потом се вратио на Родос и подигао храм тачно на месту на коме је раније био изван градских зидина. Храм је сачуван до данашњих дана и од тада представља место поклоништва свих хришћана.
Посматрајући икону Св.Фанурија пронађену на Родосу, можемо извући многе вредне податке, као на пример :
1. По имену Свеца на икони може се закључити да је грчког порекла
2. Такође закључујемо да су му родитељи били врло благочестиви, будући да су му дали овакво хришћанско име.
3. Младић је био врло образован будући да је био официр.
4. Мучеништво Св.Фанурија се вероватно одиграло у II и III веку, када су прогони Хришћана били у пуном јеку
5. Фанурије је очигледно био великомученик на основу великих мучења која је претрпео.
6. На основу представе на икони може се закључити да је Св.Фанурије пострадао у младој доби.
Св.Фанурије је учинио многа чуда над верницима који призивају његово име. Следи једно од њих:
У једном историјском периоду Крит је био под влашћу Латина (1204-1669), који су имали свог архиепископа и стога су покушавали на сваки начин да привуку мештане острва католичанству (папизам).
Латини су имали репресивне мере против Православља, не дозвољавајући рукополагање свештеника на Криту, тако да су Крићани били приморани да одлазе на острво Китеру, где су свештеници рукополагани од стране православног архијереја, коме је тамо било седиште.
Кренула су тако једном три ђакона са Крита на Китеру и након рукополагања, кренули су пуни среће назад на своје ропством измучено острво. На њихову несрећу агаренски пирати су их ухватили на пучини, превезли их до Родоса, где су их продали трима различитим газдама.
Свештеници су били у жалосном положају, но дође до догађаја који им је ублажио муку. Сазнали су да на Родосу Св.Фанурије чини чуда и у њега су положили своје наде и све време су се молили и призивао га је сваки од њих понаособ, како би их избавио из суровог заробљеништва страшних Агарена.
Сваки од свештеника је тражио (притом нису били у договору), дозволу да оде у цркву и поклони се икони Св.Фанурија. Сва тројица су добили дозволу са лакоћом, поклонили се са поштовањем икони Светог Фанурија прекривши земљу својим сузама на коленима молећи се свом снагом Св.Фанурију да посредује у њиховом спашавању из руку Агарена.
Након повратка свештеници су осећали ублажење своје боли. Св.Фанурије се ноћу јавио свим трима газдама и наредио им да ослободе своје робове, или ће бити сурово кажњени. Агарени су сматрали да је појава Свеца чин магије, и оковали су своје робове и почели да их муче на најгори начин.
Наредне ноћи Св.Фанурије је јаче наступио, ослободио је свештенике из окова и обећао им да ће их следећег дана ослободити од Агарена. Поново је јавио Агаренима и запретио им да уколико ујутро не ослободе свештенике, применити сурове мере.
Следећег јутра Агарени су осетили казну на себи: изгубили су вид и остали потпуно паралисани. Тако су били приморани да се посаветују са својим рођацима у вези зла које их је задесило. Одлучили да позову три свештеника, како би им евентуално помогли. Једини одговор који су добили од свештеника био је да ће се молити Богу, а да ће Он одлучити.
Треће ноћи јавио се поново Свети Фанурије Агаренима и објавио им уколико газде не пошаљу писмени пристанак о ослобођењу свештеника у његов храм, неће им бити враћено њихово здравље. Хтели не хтели Агарени су послали писмо које је затражио Св.Фанурије, а у коме су изјавили да враћају трима свештеницима њихову слободу. Писмо је послато у Свечев храм.
Пре него што се агаренска делегација вратила из храма, слепи и паралисани неверници су се потпуно опоравили Свечевом вољом. Богати Агарени су покрили све трошкове пута свештеницима, а који су пре повратка отишли у цркву да захвале Свецу за своје ослобађање. Направили су верну копију иконе Св.Фанурија, коју су понели на Крит и којој су одавали почасти сваке године уз молитве и литије.
Превела: Бојана Ж. Терзић (Атина)
Изворник: http://www.impantokratoros.gr/A6774D6F.el.aspx
Акатист Светитељу:
http://www.molitvenik.in.rs/akatisti/akatisti_svetima/akatist_svetom_velikomuceniku_fanuriju.html
У суботу 21. јануара Владика Јован служио је литургију у капели манастира Липар. Епископу су саслуживали протојереј- ставрофор др Зоран Крстић, игуман Петара Драгојловић и протођакон Иван Гашић.
На велику радост сестринства, архимандрит Методије игуман манастира Хиландар и монах Симон, сабрат манастира Хиландар, у послеподневним часовима, након семинара за монаштво, посетили су манастир Липар.
На дан када наша Црква слави спомен на Свету Тавиту, 7. новембра, епископ Јован служио је Свету Литургију у манастиру Липар.
Епископу су саслуживали игуман Петар Драгојловић, служашчи јеромонах у манастиру, игуман Онуфрије Вранић из манастира Драча, протођакон Иван Гашић и чтец Марко Нешић. У току Литургије владика је пререзао колач у част Свете Тавите.