O манастиру

 

„На деветом километру старим путем Крагујевец – Јагодина, у Доњој Сабанти, зсеок Липар, налази се стара Православна Српска светиња. У овом крају позната је у народу и под именом Батаљена црква, јер људе који су у наведену светињу долазили болесни, батаљивала – престајала је болест, односно бивали су ицељени. О томе касније више изношењем појединих случајева исцељења.

О овој светињи постоји врло мало писаних трагова, али зато постоје дубоки неизбрисиви трагови багодати Духа Светога изливаних у разним бременима и на разне начине, на добробит и спасавање људских душа.

Скромни бележник ових редова сећа се речи Солунца из села Велике Сугубине, Радивоја Павловића „Када се наша (Српска) војска опорављала и припремала у Солуну 1916. године, ја сам наишао на једног старог Турчина који је имао радњу у Солуну. Чувши из разговора са мном да сам из околине Крагујевца упорно је тражио да му кажем из ког сам села. Рекавши му да сам из Сугубина, испричао ми је следећу причу. Када су кључеви Београда предати српским властима од стране Турака, ми смо се повлачили из Београда према југу. На том путу ми смо (Турци) на Липару опљачкали женски манастир који је имао доста пчела, оваца и коза.

Трагајући по благородној и мученичкој прошлости ове предивне Светиње, сачуваној у душама појединаца овога краја, сазнаје се да је ова светиња духовно богата, у 19. веку била манастир, јер и данас се чује од честитих душа из овог краја да су куће у близини манастира подигнуте на манастирском имању. За сада није утврђено време оснивања ове Светиње. Зна се да је садашњи храм посвећен Светом Великомученику Георгију, подигнут 1932. године, прилозима у натури, раду ондашњих мештана овога краја. Пре овога храма постојао је храм од скромног гређевинског материјала у запуштеном стању. У садашњем храму налази се неколико реликвија од непроцењиве духовне вредности.“ (Из записа Мирољуба Антонијевића)

Манастир Св. Великомученика Георгија- Липар, се налази на брду Липару, у селу Доња Сабанта, десетак километара од Крагујевца. Ово село и Липар постали су шире познати по српском романтичарском песнику и сликару Ђури Јакшићу који је овде службовао 1865. и 1866. године као учитељ основне школе и где је написао чувене песме На Липару и Поноћ.

Садашња манастирска црква Светог великомученика Георгија подигнута је 1936. године на темељима старијег храма. Освећена је исте године од викарног Епископа сремског Саве (Трлајића), потоњег горњокарловачког – свештеномученика Српске православне цркве, пострадалог у Другом светском рату. У време подизања Светогергијевског храма у Доњој Сабанти, која је од 1910. године имала парохијску цркву Преображења Господњег, свештеник је био Добривоје Бранковић.

На месту данашње цркве, по предању, постојао је манастир још у XVI веку који су Турци опљачкали и порушили. Традиција памти и гроб монаха, вероватно синаита, и исцељење верних над њим. Шематизам Српске православне цркве у краљевини Србији из 1895. године (приредио Митрополит Михаило) бележи да у Доњој Сабанти постоји црква Светог великомученика Георгија, саграђена 1849. године „од слабог материјала“. Парохију од 249 домова и 1500 становника, те 1895. године, чинила су села Доња Сабанта, Горња Сабанта и Велика Сугубина. Свештеник је био Гвозден Илић који је почетком XX века подизао и Преображенску цркву у Доњој Сабанти.

Милан Ђ. Милићевић у Кнежевини Србији бележи да Доња Сабанта припада Јагодинском округу и Левачком срезу, да према државном пропису из 1872. године има 128 пореских глава и да је село добило школу 1865. године. Када је реч о школству у Доњој Сабанти, остало је сећање да су виђенији домаћини још у Карађорђево време у село доводили „лутајуће учитеље“, односно да су имали неку врсту приватних школа.

До 2003. године црква Светог великомученика Георгија на Липару имала је статус филијалне у Доњосабаначкој парохији и у њој се служило једном месечно. Те године Епископ шумадијски Јован на Липару васпоставља Светогеоргијевски манастир у којем игуман постаје схиархимандрит Сава (Аврамовић).

У октобру 2013. године одлуком Епископа шумадијског Јована, манастир Св. Великомученика Георгија је преименован у женски манастир у коме сада живе и раде монахиње.

Храм, малих димензија али складно изведен, грађен је по угледу на моравске цркве, са низом архитектонских украсних елемената. Правоугаоне је основе са полукружним конхама и олтарском апсидом. Засведен је полуобличастим сводом и покривен бибер црепом. Црква на Липару обновљена је 1997. године и тада је испред ње подигнута чесма са натписом о приложницима који су помогли обнову храма и подизање чесме.