Објављено дана Оставите коментар

послушност

Ретко ко зна тајну послушности. Послушан човек је велики пред Богом. Он је сличан Христу који нам је дао Себе за образац послушности. Господ воли послушну душу и даје јој Свој мир. Тада јој је све добро и према свима осећа љубав.

Послушан човек сву своју наду полаже на Бога услед чега је његова душа увек у Богу. Господ му даје благодат Своју. Он његову душу учи сваком добру, дајући јој силу да истраје у добру. Он види зло, али оно не дотиче његову душу, јер је са њим благодат Светога Духа која га чува од сваког греха. Он се и у свету лако моли Богу.

Дух Свети воли душу послушног човека и она брзо упознаје Господа и добија дар срдачне молитве.

Послушан се предао вољи Божијој и зато му је дарована слобода и мир у Богу. Он се моли чистим умом. Међутим, горди и непослушни не могу да се чисто моле, макар се и много подвизавали. Они не знају ни како делује благодат, ни да ли им је Господ опростио грехе. Послушни, пак, јасно зна да му је Господ опростио грехе, јер у души својој чује Духа Светог.

 Послушност није потребна само монасима, већ и сваком човеку. Чак је и Господ био послушан. Горди и самовољни људи не допуштају благодати да живи у њима, и зато никада немају мир у души. У душу послушног благодат Духа Светог лако улази и даје му радост и спокојство.

Сви траже мир и радост, али мало је њих који знају где да их нађу и шта је потребно да би се до њих дошло. Ево већ 35 година како гледам једног калуђера који је увек весео душом и пријатног лика, иако је већ стар човек. То је зато што он воли послушност. Његова душа се предала вољи Божијој и ни за шта не брине. Она је заволела Господа и сагледава Га.

Ко у себи има и најмање благодати, радосно се покорава свакој власти. Он зна да Бог управља и небом и земљом и преисподњом, њим самим и оним што се њега тиче – и свиме што је у свету – те је увек спокојан.

Послушни се предао вољи Божијој, не бојећи се смрти. Његова душа се навикла да живи са Богом и заволела Га. Он је одсекао своју вољу, и због тога ни у души ни у телу нема ону борбу која мучи непокорне и својевољне.

Из књиге Старац Силуан

Оставите одговор