О АВИ РОМЕЈУ
1. Дође једном некакав монах Ромеј и настани се у Скиту у близини цркве; а имаше крај себе и једнога слугу који га служаше. А свештеник, видећи његову болест и знајући из какве он удобности долази, све што би уштедео и што би стизало у цркву, слао је њему. И пошто он тако проведе у Скиту двадесет пет година, постане прозорљив и веома чувен. А један од великих египатских стараца, чувши за њега, дође да га види, очекујући да ће у њега затећи већи телесни подвиг. И ушавши код њега, измени целив с њим па, пошто се помолише, седоше. И виде Египћанин како овај носи раскошне хаљине, како има простирку превучену кожом и мало узглавље и како су му ноге чисте и обувене у сандале. Па видевши то он се саблазни, јер тамо одакле је он дошао не беше таквога живљења, већ само строги подвиг. А старац, пошто беше прозорљив, разумеде да се овај саблазнио, па рече своме послушнику:- Припреми празничну трпезу данас за аву.
И задеси се мало зеља те он то скува, па кад дође час, приђу они трпези да обедују. Старац имаше и мало вина због своје болести, те попише. А када падне вече, прочитају дванаест псалама и пођу да спавају; исто то учинише и ноћу те савршише малу литургију. А када Египћанин ујутру устане, рече му: – Моли се за мене.
И отиде не стекавши никакве духовне користи. Но тек што се беше мало удаљио, старац, желећи да му ипак пружи какву корист, пошаље те га позваше назад; и тек што он поново уђе, старац га радосно прими и упита га:
Настави са читањем О саблажњавању