послушност

Ретко ко зна тајну послушности. Послушан човек је велики пред Богом. Он је сличан Христу који нам је дао Себе за образац послушности. Господ воли послушну душу и даје јој Свој мир. Тада јој је све добро и према свима осећа љубав.

Послушан човек сву своју наду полаже на Бога услед чега је његова душа увек у Богу. Господ му даје благодат Своју. Он његову душу учи сваком добру, дајући јој силу да истраје у добру. Он види зло, али оно не дотиче његову душу, јер је са њим благодат Светога Духа која га чува од сваког греха. Он се и у свету лако моли Богу.

Дух Свети воли душу послушног човека и она брзо упознаје Господа и добија дар срдачне молитве.

Послушан се предао вољи Божијој и зато му је дарована слобода и мир у Богу. Он се моли чистим умом. Међутим, горди и непослушни не могу да се чисто моле, макар се и много подвизавали. Они не знају ни како делује благодат, ни да ли им је Господ опростио грехе. Послушни, пак, јасно зна да му је Господ опростио грехе, јер у души својој чује Духа Светог.

 Послушност није потребна само монасима, већ и сваком човеку. Чак је и Господ био послушан. Горди и самовољни људи не допуштају благодати да живи у њима, и зато никада немају мир у души. У душу послушног благодат Духа Светог лако улази и даје му радост и спокојство.

Сви траже мир и радост, али мало је њих који знају где да их нађу и шта је потребно да би се до њих дошло. Ево већ 35 година како гледам једног калуђера који је увек весео душом и пријатног лика, иако је већ стар човек. То је зато што он воли послушност. Његова душа се предала вољи Божијој и ни за шта не брине. Она је заволела Господа и сагледава Га.

Ко у себи има и најмање благодати, радосно се покорава свакој власти. Он зна да Бог управља и небом и земљом и преисподњом, њим самим и оним што се њега тиче – и свиме што је у свету – те је увек спокојан.

Послушни се предао вољи Божијој, не бојећи се смрти. Његова душа се навикла да живи са Богом и заволела Га. Он је одсекао своју вољу, и због тога ни у души ни у телу нема ону борбу која мучи непокорне и својевољне.

Из књиге Старац Силуан

Оставите одговор

%d bloggers like this: