Архиве категорија: актуелности

Свети Фанурије- Литургија на Липару

У суботу, 9. септембра, када се у Православној Цркви слави Св. Пимен и Св. Фанурије служена  је Света Литургија.

 

Свети Фанурије

Св.Фанурије је без сумње врло значајна млада фигура, која се на својствен начин издваја од осталих Светитеља Хришћанства, јер се не прославља само једном годишње, већ се захваљујући народном веровању често прави позната фануропита (пита Св.Фанурију)
Св.Фанурије који је живео у римско време, храбро се сукобио са идолопоклоничким светом, јер му хришћански дух Богочовека није дозвољавао да се одрекне његових несумљиво врлинских начела.

Дванаест страдања које је претрпео Светац, за нас представљају веома јак подстрек да издржимо и сачувамо моралне вредности Хришћанства, како би смо изашли као победници непрекидне борбе против безверја и неправде нашега времена. Светац нас је поучио својим животом, иако се ми сада не боримо са римском војном влашћу и грозним Агаренима, треба да се суочимо са спретно постављеним замкама материјализма и атеизма, који покушавају масовно да привуку хришћанске редове.

Св.Фанурије нас је поучио да се венац врлинског живота не може лако задобити, већ само непрестаним испитима, храброшћу, стрпљењем и издржљивошћу. Као истински борци вере подражавајмо узоран и беспрекоран свечев живот како бисмо се и само удостојили да осветламо хришћанско име које носимо, као што је и он сам то учинио.

О свечевом животу

О пореклу и животу Св.Фанурија не постоје конкретни подаци, будући да су они изгубљени у временима прогона.
Једини подаци које имамо у вези са Св.Фануријем су они везани за проналажење његове иконе, око 1500.године, према житијима, а према другим изворима 1355-1369.године. Неки тврде да је икона Св.Фанурија нађена на Родосу, а неки да се то догодило на Кипру.

Проналажење иконе

Вратићемо се у прошлост, када су Агарејци заузели Родос и одлучили да обнове градске зидине, које су варварски уништили сравнивши их у рату вођеном неколико година пре тога.

Почели су дакле да шаљу раднике изван јужног дела тврђаве и да скупљају камење од полу-разрушених стамбених кућа, како би поново саградили нове и јаке зидине свога града. Изненада су међу рушевинама пронашли прелепу, али доста оштећену цркву са једне стране, унутар које су пронашли мноштво икона, на којима се од старости нису разазнавале фигуре Светаца, као ни слова, која су имали на себи.

Само једна изванредна икона се издвајала од осталих, коју време није дотакло и имала је представу младића одевеног у војну униформу. Митрополит Родоса Нил се одмах нашао на лицу места и прочитао јасно исписано име Свеца, који се звао Фанурије. Потрешен Свечевим пројављивањем, Његово Преосвештенство је приметио да је Светац обучен као римски официр, док у левој руци држи крст, а у десној запаљену свећу. Иконописац је око иконе осликао 12 представа страдања, којима је Светац био изложен, а који јасно говоре о његовом животу.

Следе представе осликане на икони:

А` Светац стоји усправно пред римским испитивачем и исповеда хришћанску веру.

Б` Војници ударају Фанурија камењем у главу и уста, како би попустио и одрекао се Господа.

В` Војници су подивљали од Фануријеве упорности, оборили су га на земљу и бесно га туку моткама, не би ли сломили његов морал.

Г` Фанурија зверски муче у затвору. Потпуно је наг док му војници кидају кожу оштрим металним алатом. Светац без поговора трпи страшне муке.

Д` Фанурије је поново у затвору и моли се Богу да му да снаге како би издржао до краја мучење.

Е` Светац је поново пред римским испитивачем и одговара за свој став. На његовом смиреном лицу се види да нити мучења која је поднео ни будуће претње тиранина нису поколебали његову веру, и он непомичан чека још гора мучења.

Ж` Фануријеви џелати манично и сурово горе свећама његово наго тело. У овој сцени се види непревазиђена жртва за Распетога. Светац изнова побеђује својом непокорном вољом и надом у Господа.

З` Овде дивљи мучитељи користе механичке справе како би досегли врхунац мучења. Везали су Свеца на скалу која се окреће, и која му меље кости. Он трпи без поговора, док се на његовом лепом лицу осликава неописиви мир, јер трпи Господа ради.

И` Фанурије бива бачен у рупу, како би га прождрле дивље звери, док његови џелати одозго посматрају његов крај. Звери су се буквално припитомиле од Божије благодати, и окружују га мирно као јагњићи и уживају у његовој близини.

Ј` Његови џелати нису задовољни резултатом и ваде га из рупе, бацајући на њега велику стену, сигурни да ће га сада довршити. Ни овога пута не успевају у својој намери.

К` У овој сцени је представљен Светац пред жртвеником, на коме га џелати терају да жртвује, стављајући му на дланове врели угаљ. Фанурије и из овога испита излази као победник, а то се види по ђаволу у облику змаја који лети плачући због свог неуспеха.

Л` Последња сцена је и крај његовог мучења. Приказује Фанурија баченог у пећ како стоји на клупици окружен пламеном и димом. Светац је у непрестаној молитви Богу, без икакве жалбе и непобедиво се уздиже на небо, пун задовољства због мука које је претрпео Господа ради.

Изградња храма

Тадашњи митрополит острва, Нил, је пажљиво проучио пронађену икону и показало се да је Фанурије био један од најзначајнијих великомученика наше вере. Одмах је послао делегацију владару острва, молећи да му да дозволу за обнову цркве. Када је владар одбио да му да дозволу митрополит је лично отишао у Цариград и успео да обезбеди од Султана дозволу коју је тражио. Убрзо потом се вратио на Родос и подигао храм тачно на месту на коме је раније био изван градских зидина. Храм је сачуван до данашњих дана и од тада представља место поклоништва свих хришћана.

Подаци о налажењу иконе

Посматрајући икону Св.Фанурија пронађену на Родосу, можемо извући многе вредне податке, као на пример :

1. По имену Свеца на икони може се закључити да је грчког порекла
2. Такође закључујемо да су му родитељи били врло благочестиви, будући да су му дали овакво хришћанско име.
3. Младић је био врло образован будући да је био официр.
4. Мучеништво Св.Фанурија се вероватно одиграло у II и III веку, када су прогони Хришћана били у пуном јеку
5. Фанурије је очигледно био великомученик на основу великих мучења која је претрпео.
6. На основу представе на икони може се закључити да је Св.Фанурије пострадао у младој доби.

Чуда Св.Фанурија

Св.Фанурије је учинио многа чуда над верницима који призивају његово име. Следи једно од њих:

У једном историјском периоду Крит је био под влашћу Латина (1204-1669), који су имали свог архиепископа и стога су покушавали на сваки начин да привуку мештане острва католичанству (папизам).
Латини су имали репресивне мере против Православља, не дозвољавајући рукополагање свештеника на Криту, тако да су Крићани били приморани да одлазе на острво Китеру, где су свештеници рукополагани од стране православног архијереја, коме је тамо било седиште.

Кренула су тако једном три ђакона са Крита на Китеру и након рукополагања, кренули су пуни среће назад на своје ропством измучено острво. На њихову несрећу агаренски пирати су их ухватили на пучини, превезли их до Родоса, где су их продали трима различитим газдама.

Свештеници су били у жалосном положају, но дође до догађаја који им је ублажио муку. Сазнали су да на Родосу Св.Фанурије чини чуда и у њега су положили своје наде и све време су се молили и призивао га је сваки од њих понаособ, како би их избавио из суровог заробљеништва страшних Агарена.

Сваки од свештеника је тражио (притом нису били у договору), дозволу да оде у цркву и поклони се икони Св.Фанурија. Сва тројица су добили дозволу са лакоћом, поклонили се са поштовањем икони Светог Фанурија прекривши земљу својим сузама на коленима молећи се свом снагом Св.Фанурију да посредује у њиховом спашавању из руку Агарена.

Након повратка свештеници су осећали ублажење своје боли. Св.Фанурије се ноћу јавио свим трима газдама и наредио им да ослободе своје робове, или ће бити сурово кажњени. Агарени су сматрали да је појава Свеца чин магије, и оковали су своје робове и почели да их муче на најгори начин.

Наредне ноћи Св.Фанурије је јаче наступио, ослободио је свештенике из окова и обећао им да ће их следећег дана ослободити од Агарена. Поново је јавио Агаренима и запретио им да уколико ујутро не ослободе свештенике, применити сурове мере.

Следећег јутра Агарени су осетили казну на себи: изгубили су вид и остали потпуно паралисани. Тако су били приморани да се посаветују са својим рођацима у вези зла које их је задесило. Одлучили да позову три свештеника, како би им евентуално помогли. Једини одговор који су добили од свештеника био је да ће се молити Богу, а да ће Он одлучити.
Треће ноћи јавио се поново Свети Фанурије Агаренима и објавио им уколико газде не пошаљу писмени пристанак о ослобођењу свештеника у његов храм, неће им бити враћено њихово здравље. Хтели не хтели Агарени су послали писмо које је затражио Св.Фанурије, а у коме су изјавили да враћају трима свештеницима њихову слободу. Писмо је послато у Свечев храм.

Пре него што се агаренска делегација вратила из храма, слепи и паралисани неверници су се потпуно опоравили Свечевом вољом. Богати Агарени су покрили све трошкове пута свештеницима, а који су пре повратка отишли у цркву да захвале Свецу за своје ослобађање. Направили су верну копију иконе Св.Фанурија, коју су понели на Крит и којој су одавали почасти сваке године уз молитве и литије.

Превела: Бојана Ж. Терзић (Атина)
Изворник: http://www.impantokratoros.gr/A6774D6F.el.aspx

Акатист Светитељу:

http://www.molitvenik.in.rs/akatisti/akatisti_svetima/akatist_svetom_velikomuceniku_fanuriju.html

 

Недеља митара и фарисеја

Свети владика Николај- беседа

Човек неки изађе у шуму, да избере једно дрво за јапију. И виде два дрвета једно поред другог. Једно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споља рапаво и неизгледно, али са здравом срчиком унутра. Уздахну човек и рече самоме себи: шта ми помаже ово глатко и високо дрво, кад је труло и за јапију неупотребљиво? Оно друго, ако је и рапаво и неизгледно, бар је изнутра здраво, те са мало већим мојим трудом око њега моћи ће добро послужити за јапију у моме дому. И без дугог размишљања изабра то дрво.

Тако ће и Бог изабрати за Свој дом између два човека не онога, који споља изгледа праведан, него онога, чије је срце испуњено здравом правдом Божјом.

Наставите са читањем Недеља митара и фарисеја

O Божићном посту

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства.

Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао да „је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо… од 15 дана новембра“. Божићни пост је последњи вишедневни пост у години, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива и Четрдесетницом, као и Велики пост.

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету, и да би Му, поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење.

Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.

Наставите са читањем O Божићном посту

Литургија на дан Св.Нектарија Егинског

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, у суботу 22. новембра, служио је Свету Литургију у капели манастира Св. Великомученика Георгија на Липару.

Велики благослов за сестринство манастира је што је Првојерарх, управо на празник иконе Мајке Божије Брзопомоћнице и дан када Православна црква слави помен на Светог Нектарија Егинског, служио Свету Литургију, на којој су му саслуживали архимандрит Серафим (Божић) игуман манастира Денковац, протојереј-ставрофор Александар Новаковић из Лазаревца и протођакон Небојша Јаковљевић. Наставите са читањем Литургија на дан Св.Нектарија Егинског

Монашење у манастиру Липар

IMG_9689-1024x1024

У петак 19. септембра 2014. године, у манастиру Светог великомученика Георгија на Липару, Његово Преосвештество Епископ шумадијски Господин Јован, после вечерње службе коју су служили јеромонах Онуфрије и протођакон Небојша Јаковљевић, замонашио је у чин мале схиме, искушеницу Јелену, сестру Светогеоргијевске обитељи, давши јој ново монашко име Исидора. Наставите са читањем Монашење у манастиру Липар