Година: 2014.

Ретко ко зна тајну послушности. Послушан човек је велики пред Богом. Он је сличан Христу који нам је дао Себе за образац послушности. Господ воли послушну душу и даје јој Свој мир. Тада јој је све добро и према свима осећа љубав.

Послушан човек сву своју наду полаже на Бога услед чега је његова душа увек у Богу. Господ му даје благодат Своју. Он његову душу учи сваком добру, дајући јој силу да истраје у добру. Он види зло, али оно не дотиче његову душу, јер је са њим благодат Светога Духа која га чува од сваког греха. Он се и у свету лако моли Богу.

Дух Свети воли душу послушног човека и она брзо упознаје Господа и добија дар срдачне молитве.

Настави са читањем послушност

Преузето из књиге „Старац Силуан“, Манастир Хиландар 1998

Нећу од вас сакрити разлог због кога Господ даје Своју благодат. Нећу много писати, само вас молим – волите једни друге и видећете милост Господњу.

Заволимо ближње, па ће и нас Господ заволети. Немој мислити да те Господ воли, ако ти некога попреко погледаш. О, не. Пре ће бити да те воле ђаволи, јер си постао њихов слуга. Али, немој оклевати. Покај се и моли од Господа силу да волиш брата, и осетићеш мир у души.

Свим силама тражите од Господа смирење и братску љубав, јер због ње Господ даје Своју благодат. Сам испитај – једног дана моли од Бога љубав према братији, а другог живи без љубави, па ћеш видети разлику. Духовни плодови љубави су јасни: мир и радост у души. Тада ће ти све бити рођено и мило и проливаћеш много суза за ближње, за сва створења и сву твар.

Често за један једини љубазан поздрав човек у души осећа неку радосну промену. И напротив, за један једини презрив поглед губи се благодат и љубав Божија. Тада се што пре покај да би се поново вратио мир у твоју душу.

Блажена је душа која је заволела Господа и од Њега се научила смирењу. Господ воли смирену душу која се чврсто узда у Њега. Она сваког тренутка осећа милост Његову. Чак и када разговара са људима, она је занета љубављу према Господу. Од дуге борбе са злим дусима она је заволела смирење више од свега и не допушта демонима да из ње изагнају љубав према братији.

Ако будемо свим силама волели братију и смиравали душу, победа ће бити наша, јер Господ пре свега даје Своју благодат због љубави према ближњем.

 

str. 303-348 VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE

Ево нам, браћо, светог и великог Празника који нам казу је зашто смо ми људи у овоме свету. Откуда то, да ти и ја будемо данас у овоме свету, а не кроз хиљаду година?

Откуда то да се ти родиш и будеш син Петра и Марије, у а не неког другог? Шта је то, каква је то тајна око нас и у нама, казује нам овај свети велики Празник – Празник Ваведења = увођења Пресвете Богомајке у Храм.

Ради чега је Она била уведена у Храм када је навршила три године? Дивна је беседа у данашњем Еванђељу: да се васпита Богом и у Богу. Да душу своју посвети Богу, да срце своје, разум свој, мисао своју, језик свој, све биће своје посвети Богу. Једном речју – да постане Света. И зато је Пресвета Богомајка дошла у Храм, да живи у њему све до пуних дванаест година.

Настави са читањем Из беседе Светог Јустина на празник Ваведења

 Поука Светог Варлаама  пред крштење царевића Јоасафа

„Ето, ти хоћеш да примиш печат Христов, да обасјаш себе светлошћу лица Божија и да постанеш син Божији и храм Светог и Животворног Духа, стога веруј сада у Оца и Сина и Светога Духа, у Свету и Животодавну Тројицу, слављену у три Ипостаси и у једном Божанству, раздељиву по Ипостасима и ипостасним својствима но сједињену бићем. Веруј дакле у Једнога Бога – Оца нерођеног, и Једнога Господа нашег Исуса Христа, Светлост од Светлости, Бога Истинога од Бога Истинога, рођеног пре свих векова; јер од Свеблагога Оца роди се Свеблаги Син, од нерођене Светлости засија Светлост Вечна, од Истинитог Живота произиђе Животворни Извор, од саме Силе Очеве јави се Сила Синовљева, који је Сијање славе и Логос Ипостасни, од искони у Оца и сам Бог, беспочетан и вечан, којим постаде све видљиво и невидљиво.

Настави са читањем Из житија Светих Варлаама и Јоасафа

О АВИ РОМЕЈУ

1. Дође једном некакав монах Ромеј и настани се у Скиту у близини цркве; а имаше крај себе и једнога слугу који га служаше. А свештеник, видећи његову болест и знајући из какве он удобности долази, све што би уштедео и што би стизало у цркву, слао је њему. И пошто он тако проведе у Скиту двадесет пет година, постане прозорљив и веома чувен. А један од великих египатских стараца, чувши за њега, дође да га види, очекујући да ће у њега затећи већи телесни подвиг. И ушавши код њега, измени целив с њим па, пошто се помолише, седоше. И виде Египћанин како овај носи раскошне хаљине, како има простирку превучену кожом и мало узглавље и како су му ноге чисте и обувене у сандале. Па видевши то он се саблазни, јер тамо одакле је он дошао не беше таквога живљења, већ само строги подвиг. А старац, пошто беше прозорљив, разумеде да се овај саблазнио, па рече своме послушнику:- Припреми празничну трпезу данас за аву.

И задеси се мало зеља те он то скува, па кад дође час, приђу они трпези да обедују. Старац имаше и мало вина због своје болести, те попише. А када падне вече, прочитају дванаест псалама и пођу да спавају; исто то учинише и ноћу те савршише малу литургију. А када Египћанин ујутру устане, рече му: – Моли се за мене.

И отиде не стекавши никакве духовне користи. Но тек што се беше мало удаљио, старац, желећи да му ипак пружи какву корист, пошаље те га позваше назад; и тек што он поново уђе, старац га радосно прими и упита га:

Настави са читањем О саблажњавању

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства.

Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао да „је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо… од 15 дана новембра“. Божићни пост је последњи вишедневни пост у години, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива и Четрдесетницом, као и Велики пост.

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету, и да би Му, поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење.

Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост.

Настави са читањем O Божићном посту

У петак 19. септембра 2014. године, у манастиру Светог великомученика Георгија на Липару, Његово Преосвештество Епископ шумадијски Господин Јован, после вечерње службе коју су служили јеромонах Онуфрије и протођакон Небојша Јаковљевић, замонашио је у чин мале схиме, искушеницу Јелену, сестру Светогеоргијевске обитељи, давши јој ново монашко име Исидора. Настави са читањем Монашење у манастиру Липар